Brzina…pređeni put u jedinici vremena, kaže fizika zar ne? Ova osnovna motorička sposobnost za gomilu sportova igra veliku ulogu! Sportovi s loptom (tenis, fudbal, košarka…), pojedine atletske discipline, borilački sportovi, zar ne?
Dostupnošću interneta dosta materijala, treninga je na dovat ruke! Ali kako napraviti pravu selekciju, znati kad je pravo vreme za primenu od nečeg nevedenog?
Odgovor leži u bližem upoznavanju ove sposobnosti!
Šta uslovljava brzinu?
Na prvom mestu genetika! Jer neko se prosto rodi sa potencijalom da bude brži od ostalih. No, to je samo potencijal dok ne stupi drugi faktor na scenu, a to je trening! Trening igra nezamenjivu ulogu za razvoj brzine, između ostalog kao i svega ostalog. Treća stvar, jeste mentalna komponenta. Jer ona definiše temperament čoveka, psihičke odlike koje utiču i na ovu sposobnost.
To je onako ukratko….
Idemo redom…
Ako kažemo genetka, šta mislimo pod time? Pa misli se u fizičkom smislu na broj brzih mišićnih vlakana koji definišu potecijal u razvoju snage i brzine! Drugo na urođenu koordinaciju koja se kasnije razvija u intra i intermuskularnu koordinaciju kao izuzetno bitan činilac za razvoj brzine! To su faktori koji dobijamo nasleđem, ali oni ne znače ništa ako ih ne treniramo!
Svaki od ovih elemenata zahteva pravovremenu”obradu” u procesu treniranja, kako bi potencijali dosegli svoj zenit! E sad idemo malo na trening…
Pod treningom brzine uglavom svi imaju asocijacije na drilove brzog trčanja(ako su u pitanju spotovi s loptom,atletika) ili brzo lupanje u vreće ili fokusre ako su u pitanju borilačke veštine. Ali po meni nije baš tako…znate kako izgleda PRAVI trening brzine? Izgleda SPORO! Da, sporo, zvuči paradoksalno ali ima smisla. Ako govorimo o brzinu u nekom sportu sigurno mislimo na što brže izvođenje nekog tehničkog elementa koji nam u prostoru i vremenu može dati prednost nad protivnikom? Tako? Onda je osnova takve brzine upravo tehnički element!! A kako se najbolje uči tehnika? Pa laganim ponavljanjem u što većem broju ponavljanja, zar ne? Zato se brzina trenira u svojoj bazi sporo.
Jer što bolje navežbana tehnika postoji, veći komfort dajemo našem CNS-u. Razlog tome je gore navedena intra i intermuskularna koordinacija. Prosto naš CNS pri izvođenju dobro uvežbanog pokreta, racionalno troši energiju, angažuje i povećava specifičnu snagu tačno u onim vlaknima koja učestvuju u datom pokretu. Zatim, se koordinaciju u kinetičkom lancu sve više povećava ,a ona je presudna za svaki uspešan motorički korak.
Znači vežbaj polako da bi postao brz! To je fundament koji mnogi sportisti zaborave. Jer osnova uspešnost u sportu je u dobroj tehnici, a svaki drugi oblik treninga ima za cilj da to vremenom poboljša još više.
Druga, stvar koja se ne sme izostaviti jeste progresivan razvoj snage! Jer snaga je sestra brzini! Ako nema snage, jednostavno nemoguće je stvoriti ni silu, a samim tim ni specifični brzinu. Sve ima uzročno posledičnu vezu. Konkretno na snazi se kao što mnogi znaju radi u pripremnom periodu. Razlog tome je što je to period kad se stvaraju potencijali koji se kasnije pretvaraju u specifične oblike kretanja. Ali treba znati da sa progresivnim porastom snage, brzina opada i obrnuto. Zato je potreban plan rada koji definiše i dozira po fazama, kada je akcenat na snazi a kada na brzini.
Jer snaga ima mogućnost da poveća ili smanji brzinu. Zato se snaga najviše radi na početku priprema a kasnije kroz ostale faze samo održava u povremenim intervalima. Sa takvim redosledom stvara se odlična podloga za dalji napredak!
Tak nakon ovih faza ima potreba za uvođenjem drilova poput brzih sprinteva, okreta, driblinga, brzih udaraca u zavisnosti o kom sportu se radi.
Ovakvi treninzi nadopunjiju razvoj brzinskog potencijala jel naše specifične pokrete(tehniku) stavljaju u opseg maksimalnog izvođenja što ponovo uči CNS da reaguje, ali ovaj put u tipičnim situacijama za definisani sport.
Na ovaj način upotpunjujemo spremnost u što širam smislu. Ukratko o treningu brzine:
- rad na tehnici, konstanto težiti poboljšanju
-rad na snazi, kondiciji u bazičnim fazama priprema
-pretvaranja snage u brzinu u kasnijim fazama priprema uz poboljsanje tehnika u situacionim elementima.
Mentalna komponenta. Pod ovim terminom se misli opet jednim delom na nasleđeni faktor, ali koji u velikoj meri se može korigovati u treningu. Jer pod mentalnim potencijalom za brzinu, misli se na temperament osobe koji podstiče takvu radnju, a fiziološki se rezultuje takvom inervacijom u mišićnim vlaknima. Konkretno teško je zamisliti jednog sprintera da ima strpljenja kao jedan strelac koji može minutima i minutima biti fokusiran u jednu tačku. Prosto njihovi mentalni potencijali su ih definisali kakvim aktivnostima teži. Prosto za brzinu potreban je i živahan,”brz” temperament. Jednim delom ovakav element je urođen ali su takođe po potrebama može i kod drugih pojedinaca razvijati.
Nadam se da vam je ovaj tekst o čistim osnovama ove bitne sposobnosti u sportu, dati novu dimenziju treninga.
I zapamtite… Brzina je vrlina! 
Za konsultacije, pitanja, saradnju pišite:
Tekst pripremio :
Marko Vlajić
personalni trener
